Bipolarni Emotivni Senzibilitet

(autor intervjua: Ljiljana Zdravković)

Iako su se kao bend pojavili pre tačno godinu dana na našoj sceni, uspeli su svojim singlovima “Svetionik”, “Budi svoj”, “Krah” i najnovijim “Poslednji i prvi” da privuku toliku pažnju, da su već sa prvim singlom pobedili u izboru za hit meseca emisije Bunt RTS. Da li je bend zapravo nov i kakva ideja stoji iza imena, samo su neke od tema na koje ćemo pokušati da damo odgovore u razgovoru sa ovom ekipom čija su imena kaljena sviranjem i snimanjem sa bendovima poput Pero Defformero, Ritam Nereda, Concrete Sun, Divlje Jagode, 357, Brat, Tales of Dark, Piknik, Armageddon i mnogi drugi.

ISTOK…

Za početak priče moramo da se vratimo negde u decembar 2017-te, kada je došlo do rađanja ideje koja će se dve godine kasnije pretvoriti u ovo gde smo sada. Šta se zapravo dogodilo?

Saša Friš (gitara): Da bismo došli do nulte tačke ove priče, moramo se vratiti negde u 2013-u kada sam radeći sa Bandijem na EP-u benda The Groundless, prvi put spomenuo “šbbkbb” ideju o udruživanju snaga sa Strahinjom. Kako je već imao lepo mišljenje o njemu od ranije jer su radili zajedno na nekim festivalima, Bandiju se to naravno dopalo ali uz jedan uslov: “Pevanje mora biti na našem jeziku!”. Kasnije se ispostavilo da je to bio “uslov” sve četvorice što nam je bio i prvi znak da razmišljamo u istom smeru. No, da se vratim na priču… Nekoliko godina kasnije, tačnije decembra 2017-e, prilika je pokucala na vrata tako što mi je na Facebook-u iskočila Strahinjina slika iz neke daleke istočne luke. Bilo mi je baš drago što ga vidim a obzirom da smo se poznavali godinama unazad, momentalno sam mu se javio porukom. Čas posla smo se raskuckali pričom tip: “Gde si, šta se radi, kada se vraćaš i šta planiraš da radiš kad se vratiš?”. Tu smo krenuli priču o njegovom bendu Concrete Sun, o Defformeru, Neredu i moje sledeće pitanje je bez trunke razmišljanja bilo: “Šta misliš o ideji da probamo nešto da radimo zajedno?”. To je bio onaj trenutak kad vam nešto kvrcne u glavi i celim svojim bićem osećate da radite pravu stvar. Verovatno osetivši isto, Strahinja se momentalno složio. Na njegovo pitanje ko bi još bio u bendu, rekao sam mu da je ekipa već faktički tu jer Luka, Bandi i ja sviramo u Defformeru, sjajno se slažemo, prilično smo usvirani, imamo opremu, studio i ono najbitnije – imamo gomilu ideja koje nam se ne uklapaju u postojeći Defformero izražaj. Potreba da se izrazimo na još jedan, drugačiji način, bila je ogromna te je ovo bila stvarno jedinstvena prilika za to. Prvo ime na listi je bilo BES kao skraćenica od malo šireg poimanja istog: Bipolarno Emotivni Senzibilitet. Svima se na keca dopalo i to je bilo TO. Savršeno! Iznenada je cela priča dobila mnogo dublji smisao i poklapala se sa različitostima naših karaktera, našeg zvuka a ispostaviće se kasnije – i samih pesama. Imali smo sve što je potrebno da krenemo na sledeći level a to je da zasviramo.

SEVER…

Kada se dogodio i kako je izgledao prvi susret benda? Kojom brzinom se razvijala cela priča?

Luka Jelisavčić (bubnjevi): Strahinja se iskrcao sa broda krajem maja 2018-te u Tokiju i tu se, prema njegovim rečima, konačno završila njegova pomorska odiseja. Nekoliko dana kasnije je bio u Novom Sadu. Naravno da smo pustili čoveka da prvo dođe sebi i svojima, da navikne na kopno pod nogama pa smo se nakon neke dve-tri nedelje našli u našem studiju. Bilo je jako čudno i istovremeno veoma uzbudljivo. Izgledalo je kao da smo se ustvari vratili sa neke duge pauze, kao da smo u istom bendu ceo život. Prisustvovali smo “rijunionu” benda koji zapravo do tog momenta nije postojao. Nakon nekih recimo sat vremena opuštenog ćaskanja, kafe, aperitiva za dobrodošlicu/boljenašlicu, Strahinja je izvadio radnu verziju teksta i zapevao melodiju. Friš je par momenta kasnije nalepio riff na to i odmah za njim smo se priključili Bandi i ja. Boga mi je zagrmelo – JAKO! Iako je u prvom momentu to izgledalo kao klasično “džemovanje”, nakon petnaestak minuta počele su da se naslućuju skice nečeg što se danas zove Svetionik i naš je prvi singl. Sreća i pozitivne vibracije su bile neverovatne! Nakon te probe smo još dugo razgovarali ispred studija… Valjda nam se nije išlo kući, nismo hteli da se rastanemo. Izgledalo je kao kada prvi put izađeš sa nekim, pa nakon prvog poljubca ne možeš da se odlepiš od te osobe. Ne moram da navodim da se mi nismo ljubili? Nastavili smo sa probama i ideje koje smo instant pretvarali u pesme su se nizale neverovatnom brzinom. Pozitivan “vajb” je bio prisutan sve vreme. Iako smo Bandi, Friš i ja svirali već par godina zajedno, tek tada smo shvatili koliko se dobro kapiramo i nadopunjujemo. Bilo je magično i album je bio kompletiran za efektivnih 20-tak probi! Ubrzo nakon toga smo se organizovali i snimili & smiksali ceo materijal.  Izuzetno smo ponosni na svih 11 pesama i ne možemo da dočekamo da ih podelimo sa publikom. Iskreno verujemo da smo napravili dobru stvar i da će ljudi to prepoznati. Na sve to, mi i nakon završetka albuma nismo prestali sa kreativnim procesom pa u ovom momentu imamo grubih ideja, bez preterivanja, za još jedan ceo album… a možda i dva.

ZAPAD…

Koje pesme planirate da predstavite publici kao singlove i kako će izgledati album “Periferija ljudskosti”, zvučno i vizuelno?

Andraš Išpan (bas): Za sada imamo snimljena četiri video singla. Prva pesma je možda najbliža tom nekom stoner stilu, koji su ljudi verovatno od Strahinje i očekivali i radi se o pesmi “Svetionik”. Sporija je i moćna. Sama pesma je autobiografskog karaktera i početnu inspiraciju vuče iz Strahinjinih teških godina provedenih na morima i okeanima širom sveta. Druga po redu je pesma po imenu “Budi svoj”, koja prati neku tradicionalniju formu čvrstog gitarskog zvuka kako muzički, tako i tekstualno, sa prilično jasnom, večito aktuelnom porukom da možete misliti svojom glavom i živeti svoj život onako kako to vi želite. “Krah” je singl broj tri. Iako je baziran na veoma sirovom, gotovo pankerskom gitarskom rifu, pesma uopšte nije tako jednostavna. Tekst pored primarne, agresivne, krije i emotivniju crtu. Posle kraha i ruševina, dolazi nova snaga i nova izgradnja. Ja tematiku doživljavam kao neku vrstu dualizma, alfe i omege, početka i kraja. Obično se trudim da Frišove i Srahinjine tekstove interpretiram u širem smislu, i to je i moje merilo za iste. Obično mora postojati širi smisao. „Poslednji i prvi“ je četvrti singl i prati izlazak albuma. Pesma je angažovana i govori o ljudima sa posebnim potrebama. Sam video je urađen u art fazonu pa smo tako izbegli banalizovanje jedne izuzetno ozbiljne teme i ostavili prostora ljudima da dožive pesmu svako na svoj način. Kao što se prva tri singla razlikuju ambijentom jedan od drugog, tako se i četvrti razlikuje od svih predhodnih, što negde karakteriše i ceo album. Generalno, želja nam je da, ukoliko budemo u mogućnosti, snimimo video klipove za sve pesme. Što se samog albuma tiče on je, grubo rečeno – šarenolik. Ne u nekom smislu da ima milion stilova na albumu ali je raznovrstan u okvirima rock i metal muzike. Jedina stvar koja je u muzičkom smislu zajednička za ceo album, i što smo od početka odredili sebi kao kreativni izazov i aranžmanski zadatak, je da smo želeli da broj snimljenih instumenata ne prevazilazi broj instrumenata koje imamo uživo. Na albumu nema dosnimljenih ritam gitara ispod solaža, i čak i klavijature koje smo mestimično ubacili su urađene tako da ih mogu i uživo odsvirati istovremeno dok sviram i bas gitaru. Hteli smo da aranžmani na albumu budu isti kakvi će biti i uživo, i to nam je bilo jedino ograničenje koje smo sebi postavili dok smo radili na ovim pesmama. “Očešali” smo se o dosta podžanrova ali smo aranžmanom, zvukom i lirikom zadržali taj neki naš uslovno rečeno potpis i to kroz svih 11 pesama. Na to će se savršeno nadovezati i sam cover albuma, čiji je autor čuveni Hjules, čovek koji je legenda u svom poslu, i radi za najveća imena svetske metal scene. Među njegovim radovima su omoti bendova Accept, Annihilator, Destruction, Stratovarius, Grave Digger, itd. Izuzetno smo ponosni na činjenicu da je Hjules pristao da nam radi omot prvenstveno zato što mu se dopao album i to do te mere da je njegova ćerka na naslovnoj strani albuma. Čak je tražio dozvolu od nas da negde/nekada iskoristi naziv našeg albuma “Periferija ljudskosti” za neku svoju ilustraciju. Uz njega, fotografije je radio Bojan Hohnjec, čovek koji je zvanično fotografisao imena poput Queen, Prodigy, Linkin Park, Jamiroquai, Faith no More… itd. Ponosni smo na sve to!

JUG…

Kako zamišljate događaje vezane za bend i album u vremenu ispred nas? Da li ste smislili adekvatan način kojim ćete da projektujete publici ovako, čini se, kompleksan album?

Strahinja Cerovina (vokal): U ovom trenutku, na to pitanje je još uvek teško dati bilo kakav precizan odgovor. Planovi postoje, ali… Momentalno smo svi, čini mi se, taoci nečijih bolesnih ideja i deluje kao da, ne samo naša zemlja, već cela planeta i dalje manje-više stoji ili se eventualno okreće u suprotnom smeru. Svet je spreman za promene, kakve, to zavisi od svakog pojedinca. Mi se i dalje nadamo kolektivnom buđenju svesti. Naš skromni doprinos da se stvari poprave na bolje se ogleda u tome što mi i dalje na sve gledamo sa vedrije strane jer sve što se do sada dešavalo vezano za ovaj bend – maksimalno je pozitivno! Kockice nam se jako lepo slažu. Iza nas je stao sjajan tim ljudi: naša izdavačka kuća MultiMedia, naš PR, imamo punu podršku studia Berar – najbolje audio/video rental kompanije, naše tehničare za live nastupe, radio nam se omot u inostranstvu, album izlazi na vinilu i CD-u, pet dana nakon objavljivanja naš prvi singl je proglašen za hit meseca na državnoj televiziji… Može li pozitivniji start od ovog? Teško. Gledaćemo da se, koliko god to prilike budu dozvoljavale, odazovemo svim pozivima za gostovanja u medijima u nadi da se u što kraćem roku predstavimo što široj publici. Činjenica je da ovakav bend nedostaje na ovim prostorima i to već duže vreme. Zbog svih tih razloga koje sam naveo, mi nikako nećemo da mračimo. Sve što imamo da kažemo govorićemo našom muzikom. I dalje verujemo da je, čak i iz najgore priče, uvek moguće izvući nešto pozitivno. Nakon izlaska albuma, ideja je da izguramo još koji video do proleća. Naravno, prvo i pre svega – promocije za medije. Nije loše ispipati teren, upoznati se sa ljudima pre nego nagazimo gas sa koncertima. Ukoliko nam aktuelna situacija to dozvoli, plan je da negde s početka proleća prvo krenemo sa dva ozbiljna koncerta u Beogradu i Novom Sadu. Biće to potpuni audio-vizuelni ugođaj za publiku koji pripremamo zajedno sa našom ekipom. Po ugledu na velike svetske izvođače, potrudićemo se da dočaramo maksimalno svaku pesmu pratećim vizuelnim efektima i specijalno prilagođenim grafičkim rešenjima. Želja nam je da našoj publici pružimo doista svetski nastup, koliko god to zvučalo ovako ili onako. Mi znamo da to možemo i da publika na ovim prostorima to itekako zaslužuje! Tokom leta se uglavnom svi fokusiraju na festivale pa ćemo verovatno i mi, a od jeseni bi trebalo da nastavimo dalje sa našim solo nastupima. Za sada bismo se tu negde zaustavili sa predviđanjima. Ipak treba sačekati par meseci pa da vidimo u kom će se pravcu stvari zapravo razvijati. Mi se ne bojimo izazova i volimo da radimo, sve dok nam Danica obasjava put…